Meher Babina biografija


Meher Baba se rodio kao Mervan Šerijar Irani 25. februara 1894. u Puni u Indiji. Oba roditelja su mu bili iranskog zoroastrijanskog porekla.

Mervan je kao školarac bio zapažen po svojoj nežnoj i plemenitoj naravi, ali nije pokazivao nikakav znak sudbine koja mu je predstojala. Tek 1913. godine je došao u kontakt sa Hazrat Babađan, muslimanskom sveticom koja ga je, u ulozi sličnoj onoj koju je Jovan Krstitelj imao u odnosu na Isusa, probudila za njegovu pravu prirodu. Babađan je jednostavnim poljupcem u Mervanovo čelo skinula veo sa njega.

Posle sedam godina provedenih pod duhovnim vođstvom Babađan, Sai Babe od Širdija, Upasni Maharadža i drugih duhovnih učitelja, njegova misija je počela u potpunosti da se ispoljava. Početkom treće decenije XX veka oko njega su počeli da se okupljaju njegovi prvi muški sledbenici, koji su ga nazvali Meher Baba, što znači ’Samilosni Otac’. Baba je jednu grupu njih odveo u Bombaj, gde ih je podvrgao velikim teškoćama u njihovom početnom duhovnom osposobljavanju. Potom se 1923. godine preselio na nenaseljeni teren u okolini Ahmednagara u centralnoj Indiji, i u tu je osnovao ašram nazvan Meherabad. Uskoro se ašramu priključila i odabrana grupa žena, pre svega njegov najbliži ženski učenik Mehera Irani, koju je on opisao kao „najčistiju dušu u univerzumu“.

Tu je 10. jula 1925. godine Meher Baba počeo da se pridržava ćutanja. Kada su ga pitali kako će moći da poučava, on je odgovorio: ’Ja nisam došao da poučavam, nego da probudim.’ Komunicirao je prevashodno pomoću alfabetske tablice, kojom je prestao da se služi 1954. godine i od tada je koristio samo pokrete ruku i izraze lica. Kasnije je izjavio: ’Ja se u ovom sadašnjem avatarskom obličju pridržavam Ćutanja zato što je čovek bio gluv za principe i naloge koje je Bog propisao u prošlosti. Tražili ste i dobili dovoljno reči – sada je vreme da živite po njima.’ Meher Baba se pridržavao tog ćutanja od 1925. pa sve do svoje fizičke smrti preko 43 godine kasnije.


Dvadesetih godina XX veka Baba je obavio prvu od svoje tri posete Iranu, a 1931. je prvi put putovao na Zapad. On i njegovo društvo su putovali brodom i iskrcali se u francuskoj luci Marsej 11. septembra 1931. godine, odakle su produžili za Englesku i sutradan stigli u London. Baba se u Engleskoj zadržao nekoliko nedelja, uglavnom boraveći u jednom utočištu u Devonu i u Londonu. Tu je došao u dodir sa mnogima od svojih prvih zapadnih sledbenika, ili zaljubljenika kako ih je on zvao, pre nego što je otputovao za SAD. Tokom tridesetih godina je nekoliko puta putovao na Zapad i posetio različite delove Evrope koji su bili važni za njegovo delovanje, između ostalog Italiju, Švajcarsku, Francusku, Englesku i Španiju. O svom delovanju je izjavio: ’Moja namera je da objedinim sve religije i kultove kao brojanice na jednoj uzici i da im udahnem novi život radi individualnih i kolektivnih potreba.’

Meher Baba je pokrenuo mnoge projekte, u koje spadaju obrazovanje dece, hranjenje i oblačenje siromašnih, briga o gubavcima (koje je zvao ’divnim dušama u ružnim kavezima’), duševnim bolesnicima i Bogoopijenima, ali njegov glavni zadatak je bio da izleči duhovnu patnju koju trpi ceo ljudski rod bez obzira na fizičko i materijalno blagostanje. Njegov lek za to je ljubav. ’Došao sam da u vaša srca zasejem seme ljubavi kako bi, uprkos svoj spoljnoj različitosti koju vaš život u iluziji mora da iskusi i podnosi, osećanje jedinstva kroz ljubav zavladalo među svim narodima, veroispovestima, sektama i kastama sveta.’

Isticao je jedinstvo čovečanstva; da su sve razlike prolazne, a ne svojstvene našoj prirodi; da ljudi prolaze kroz sva raznolika iskustva u kojima su muškarac i žena, crni i beli, bogati i siromašni, lepi i ružni u različitim životima, koji nisu ništa više od ’različitih odela koja na smenu nosite i skidate.’


Meher Baba je 1949. godine započeo fazu koju je nazvao Novi Život, i u kojoj je do 1952. putovao po Indiji sa grupom najbližih muških i ženskih učenika. Za vreme tog ’života u potpunoj bespomoćnosti i beznadežnosti’, Baba je putovao inkognito i grupa je morala da prosi za hranu i smeštaj, oslanjajući se na darežljivost ljudi koji uglavnom nisu imali predstavu ko je Baba.

Uskoro po okončanju Novog Života, Baba se 1952. godine vratio u SAD, i u mestu Prag u Oklahomi doživeo je prvi od dva saobraćajna udesa, u kojem je imao prelome kostiju. Kasnije je rekao: ’Slomljene su mi kosti kako bi se slomila kičma materijalne strane Mašinskog doba, ostavljajući netaknutom njegovu duhovnu stranu. U drugom udesu, koji se dogodio 1956. godine u mestu Satara u Indiji, Babin kuk je bio toliko smrvljen da su lekari sumnjali da će ikada više prohodati. On je ipak uspeo u tome, doduše uz velike poteškoće i bol.

Meher Baba je objasnio da je Avatar, u čije ranije dolaske se ubrajaju Zoroaster, Rama, Krišna, Buda, Isus i Muhamed, isti Onaj Drevni koji dolazi na zemlju da bi čovečanstvu dao duhovni podstrek putem svoje božanske ljubavi.

Kada je 1969. godine Meher Baba napustio svoje zemaljsko telo, njegovim sledbenicima širom sveta poslat je ovaj telegram: ’Avatar Meher Baba napustio je svoje fizičko telo u podne 31. januara u Meherazadu da bi večno živeo u srcima svih svojih ljubitelja.’ Položen je u Samadi (grobnicu-hram) u Meherabadu, koji je sada mesto hodočašća za ljude iz celog sveta.


 
 
//]]>